Pandemija i kreativna industrija

Evropska mreža za kreativno poslovanje (ECBN) iznela je podatke da se do kraja 2020. godine očekuje pad prometa u kreativnim delatnostima u EU u iznosu 273 milijardi evra. To znači da će on biti manji za oko 30% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo istraživanje sprovedeno na uzorku od 7000 firmi i samostalnih umetnika pokazuje da samo 3% ispitanika veruje da će se poslovanje normalizovati do kraja godine.

Kreativni sektor čini veliki broj raznorodnih delatnosti, te je izvesno da sve one neće podjednako biti pogođene pandemijom ili barem ne u istoj meri. Otpornost na nju zavisiće od nekoliko faktora: načina obavljanja delatnosti,  tržišne orijentisanosti ili zavisnosti od državnog budžeta, stepena digitalizacije, vrste kulturnog sadržaja i načina njegove distribucije, kulturnih navika publike/konzumenata i sezonskog karaktera poslovanja. Među najpogođenijim oblastima su one koje počivaju na živom izvođenju i u velikoj meri zavise od turizma (npr. izvođačke umetnosti, muzeji…). Zabrana okupljanja, ograničene mogućnosti za putovanje, nemogućnost planiranja poslovanja, zastoj turističke privrede…sve su to faktori, koji su prema nekim međunarodnim procenama, doveli do velikog broja otkazanih projekata u scenskim delatnostima i pada prihoda od 80% u prvim mesecima pandemije. U ovakvim okolnostima nalaze se i muzejske ustanove u turističkim mestima i privatni muzeji, čiji prihodi uglavnom zavise od turističkih poseta, prodaje suvenira, i dodatnih usluga koje pružaju posetiocima.

Način rada i oblik finansiranja su još jedan od faktora koji opredeljuje jačinu efekata pandemije. Izveštaj Mreže evropskih muzejskih organizacija (NEMO) sugeriše da pandemija snažnije pogađa velike muzeje čiji je nedeljni gubitak u prihodima viši od 100.000 evra, u odnosu na male i muzeje u javnoj svojini. Oni uglavnom izražavaju bojazan da će pandemija dovesti do preraspodele javnih sredstava ka ugroženijim oblastima i da će u postpandemijskom periodu biti vrlo malo novca za kulturu.

Uticaj kulturnih navika na efekte pandemije najkarakterističniji je u oblasti izdavaštva. Već u prvim nedeljama pandemije, zatvaranje knjižara i prelazak na on line distribuciju smanjio je globalni obim prodaje knjiga za oko 30%. Očekuje se da će problemi sa likvidnošću i obustava rada pojedinih dobavljača, reducirati broj izdanja u ovoj godini. Procena istraživačke baze Statista, govori da je u Italiji odloženo objavljivanje oko 23.500 naslova, a na prevod čeka još 2.500 novih knjiga. Pandemija je pokazala i sve nedostatke tradicionalnog tržišta knjiga u Evropi. Nasuprot tome što 15% svetske populacije koristi digitalne knjige, čitalačke prakse na najvećim evropskim tržištima (Nemačka, Italija, Velika Britanija, Španija), idalje su  usmerene na štampana izdanja. Francuska je zabeležila pad prodaje knjiga za 27% tokom marta, a ovakvim rezultatima doprinose u određenoj meri i čitalačke navike francuza koji u 60% slučajeva ne čitaju knjige u digitalnom formatu. Izuzetak su Nemačka i Velika Britanija, gde se više od 50% čitalaca opredeljuje za digitalne knjige, pa se može očekivati da ovakva struktura tržišta ublaži pad prodaje knjiga nastao usled zatvaranja knjižarskih mreža.

Osim izdavača, i biblioteke, kao i određene oblasti kinematografije pokušavaju da nadomeste izmenjene okolnosti poslovanja kroz on line distribuciju sadržaja. Takav će biti odgovor poljskih distributera i prikazivača na pademiju, pa će premijere umesto u bioskopima, prikazaivati na striming platformama i kablovskim mrežama. Slično se dešava i sa književnim dešavanjima. Nacionalna biblioteka Norveške kreira podkaste, kako bi podsticala interesovanje svojih korisnika za određena književna izdanja.

I na umetničkom tržištu se oseća uticaj pandemije. Iako je obim prodaje umetničkih dela počeo da opada još krajem 2019. usled geopolitičkih dešavanja, otkazivanje najvećih sajmova dovelo je do dodatnog pogoršanja situacije. Na Evropskom sajmu lepih umetnosti i antikviteta u Mastrihtu zabeležen je manji broj posetilaca za oko 30%. Naročito su izostale posete kolekcionara, koji čine najznačajniji segment kupaca na ovom sajmu. Otkazivanje sajmova u Abu Dabiju, Hong Kongu, Bazelu… inicira promene i u dilerskoj prodaji, s obzirom da se ona najvećim delom odvija na ovim prodajnim manifestacijama. UBS-ov izveštaj o umetničkom tržištu ističe da će ova godina biti izazovna i da će doći do promene poslovnih modela komercijalnih galerija, aukcijskih kuća i dilera. Analitičari umetničkog tržišta, još uvek ne pružaju odgovor u kom pravcu će teći ova poslovna transformacija. Ipak, među njima vlada opravdan strah da kupci usled strepnje i zabrinutosti neće biti zainteresovani za kupovinu umetničkih dela kao prethodnih godina, čak i kada globalna ekonomska situacija pokaže znake oporavka. Stoga se procenjuje da pandemija može biti uvod u dublju ekonomsku krizu na globalnom umetničkom tržištu.

S druge strane, industrija video igara je u uzlaznoj putanji. Slobodno vreme koje ljudi provode u zatvorenom prostoru i dokolica stvaraju povoljne okolnosti za povećano korišćenje kreativnih sadržaja u digitalnom obliku. Podaci agencije za istraživanje gejming tržišta Newzoo ukazuju da izolacija utiće na povećanje vremena koje ljudi troše igrajući video igare. Procenjuje se da je ono sa prosečnih 6 sati, poraslo na 8 sati nedeljno. Povećano interesovanje za zabavu uz video igre, dovodi do rasta pretplata i prodaje dodataka koje mogu koristiti igrači. Gameindustry objavila je podatke da su korisnici od uvođenja masovne izolacije (sredina marta) za nedelju dana preuzeli 2.8 miliona puta video igare, a samo u Italiji njihova digitalna prodaja je udvostručena.

“COVID ankete” koje se na dnevnoj bazi sprovode u kreativnom sektoru, dokumentuju nepovoljne ekonomske tendencije u većem delu ovog sektora. Za sada one sugerišu da pandemija utiče na likvidnost kreativnih firmi i pogoršanje položaja samostalnih umetnika i kreativnih preduzetnika. U Danskoj su finansijske rezerve sa kojima raspolažu kreativne firme  dovoljne za plaćanje obaveza u periodu od 4 do 8 nedelja, ali bez državne pomoći ovaj sektor ne može opstati na duži rok. Kulturni producenti i umetnici Nicole Brewer, Hannah Fenlon, Ann Marie Lonsdale i Abigail Vega pokrenuli su on line resursni centar za američke samostalane umetnike (covid19.freelanceartist). Dokumentaciona baza ove platforme svedoči da su umetnici u Americi suočeni sa ozbiljnim problemima u generisanju prihoda, a od početka pandemije ostali su bez priliva u iznosu od 2000-12.000 dolara nedeljno. Slična situacija je zadesila i samostalne umetnike u evropskim zemljama, doduše u pitanju su znatno niži iznosi  primanja. Tako na primer na Malti samostalni umetnici su ostali uskraćeni za nedeljne prihode od 250 do 500 evra od početka pandemije, a najveći broj njih trenutno oskudeva u novčanim sredstvima za podmirivanje osnovnih životnih potreba.

PROGRAMI EKONOMSKIH MERA I KREATIVNI SEKTOR 

Sa ciljem da se ublaže kratkoročni efekti pandemije na kreativni sektor, vlade i ministarstva kulture mnogih zemalja donele su programe ekonomski mera. Prema karakteru ove mere se mogu podeliti na one opšteg tipa (koje se odnose na sve pravne subjekte i preduzetnike, uključujući i one koji posluju u kreativnom sektoru) i sektorske mere (koje su prilagođene potrebama i specifičnostima kreativnog sektora). Programe opštih mera u najvećem broju slučajeva kreirala su ministarstva ekonomije, finansija ili vladini krizni štabovi, dok su sektorske mere predlagala ministarstva kulture ili umetnički saveti. Od 34 zemalje Evropske unije i Zapadnog balkana, oko 95% je donelo opšte mere, dok je 70% zemalja usvojilo i sektorske planove podrške kreativnim delatnostima. Naime, pokazalo se da opšte mere nisu u dovoljnoj meri prilagođene kreativnim biznisima (npr. reprogram kredita), a često se dešava da mnoge organizacije ne mogu ispuniti uslove za njihovo korišćenje. Jedan od takvih uslova je da se direktna novčana pomoć može koristiti za stalno zaposlene. To za mnoge kreativne firme predstavlja problem, jer u najvećem broju slučajeva one funkcionišu na bazi projekata, angažujući umetnike i saradnike kroz fleksibilne radne ugovore. Takođe ispostavilo se da opšte mere ne obuhvataju pomoć samostalnim umetnicima, samozaposlenima kreativcima, niti nezavisnim umetničkim grupama, koji čine veliki deo kreativnog sektora.

Prema vrsti, mogu se uočiti četiri grupe ekonomskih mera podrške kreativnom sektoru: 1. direktna davanja, 2. fiskalne pogodnosti, 3. mere finansijske podrške u cilju očuvanja kratkoročne likvidnosti i 4. poreske olakšice. Najveći broj zemalja, njih 95% doneo je mere koje se tiču direktnih davanja umetnicima i kreativcima, zatim slede mere za očuvanje likvidnosti I fiskalne pogodnosti (50% zemalja), dok je najmanji broj mera poreskog karaktera (oslobađanje od poreskih dažbina). Korisnici ovih mera su mikro, mala i srednja preduzeća, kreativni preduzetnici, samostalni umetnici i freelenceri, dok konglomerati i velike korporacije u kreativnim industrijama mogu biti korisnici isključivo opštih ekonomskih mera. Kombinacija različitih mera u paketu zavisi pre svega od modela kulturne politike. Tamo gde su liberalniji modeli kulturne politike, akcenat je na fiskalnim instrumentima. Dok u socio-demokratskom modelu kulturnih politika akcenat je na zaštiti društveno-ekonomskog statusa umetnika i kreativnih profesionalaca.

Direktna davanja realizuju se na tri načina. Jedan je kroz bespovratnu novčanu pomoć umetnicima i kreativcima u vidu univerzalnog osnovnog dohotka, u trajanju od 3-6 meseci. Iznos ove naknade uglavnom je utvrđen na nivou minimalne zarade. Drugi način direktnih davanja je dodeljivanje stipenedija i grantova kroz budžetske fondove za kulturu. To su  tzv. krzini fondovi formirani pri vladinim agencijama (npr.  Centru za promociju umetnosti u Finskoj, Nacionalnom muzičkom centru u Francuskoj, Kulturnom centru u Litvaniji,  Norveškom kulturnom fondu…) ili ministarstvima kulture sa ciljem finansiranja potreba umetnika i kreativaca tokom pandemije. Stipendije se odobravaju za stvaranje novih umetničkih dela prilagođenih digitalnoj diseminaciji. Rad nezavisnih umetničkih grupa i civilnih organizacija u kulturi finansira se kroz redovne konkurse, novoformirane krizne fondove i jednokratne naknade za pokrivanje osnovnih troškova u toku trajanja pandemije.

Osim mera koje su donete na nacionalnom nivou, u određenom broju zemalja one se i deo COVID kriznog paketa na nivou gradova i regiona (npr. Francuska, Švajcarska, Nemačka, Velika Britanija). Uglavnom je reč o urbanim centrima u kojima živi i radi veliki broj umetnika i kreativnih preduzetnika. Tako je na primer gradska uprava Berlina odobrila finansijsku pomoć za pokrivanje osnovnih troškova za oko 150.000 samostalnih umetnika i kreativnih preduzetnika u visini od 5.000 evra, dok direktna davanja u visini 15.000 evra mogu koristiti vlasnici kreativnih biznisa ukoliko imaju više od 5 zaposlenih. Slične pogodnosti nudi i Gradska uprava Helsinkija kroz grantove koji kulturnim stvaraocima i umetnicima treba da omogući bolje povezivanje sa publikom u digitalnom svetu.

Fiskalne pogodnosi pretežno obuhvataju odlaganje plaćanja poreskih obaveza i doprinosa za socijalno osiguranje dok traje pandemija i njihovo plaćanje u ratama koje će početi u 2021. godine. Reprogramiranje poreskih obaveza obuhvata i odlaganje obaveza po osnovu poreza na dodatu vrednost. Mere koje se odnose na poreske olakšice vrlo su skromne.  Zemlje se pretežno odlučuju za odlaganje poreskih obaveza, ali ne i za njihov otpis. Francuska predstavlja redak slučaj, gde su privremeno suspendovana plaćanja takse na bioskopske ulaznice, takse na zabavu i poreski prirez na knjige i publikacije sa namerom da se iste i otpišu u periodu trajanja pandemije.

Pregled mera za podršku kreativnom sektoru u pojedinim evropskim zemljama

AUSTRIJA

Usvojen program opštih i sektorskih mera za kreativni sektor.

Novčana pomoć je dostupna umetnicima i kreativnim preduzetnicima u iznosu od 1000 do 2000 evra mesečno (najduže 3 meseca) sa ciljem da im se obezbedi pokrivanje osnovnih životnih troškova.

Odlaganje poreskih obaveza.

Krediti za održavanje tekuće likvidnost dostupni mikro i malim preduzećim u kreativnom sektoru.

Garancije za kredite po povoljnim uslovima kod poslovnih banaka.

BELGIJA

Usvojene opšte mere za podršku privredi u slučaju COVID 19.

Novčane nadoknade u iznosu 650-800 evra mesečno (najduže 2 meseca) ukoliko su samozaposleni i kreativni preduzetni imali prekid rada minimum 7 dana u toku meseca.

Preduzetnici koji su imali prekid poslovanja do 21 dan, mogu dobiti jednokratnu novčanu pomoć od 4000 evra, a ukoliko ne rade duže od 21 dana, kompemzacija je 160 evra po danu.

Preduzetnici koji su obustavili rad samo vikendom, stiču pravo na jednokratnu naknadu u visini 2000 evra, a ukoliko je privremeni prekid duži od 21 dana, iznos kompenzacije je 160 evra po danu.

HRVATSKA 

Usvojen paket opštih mera i sektorski plan za kreativni sektor.

Novčana pomoć u iznosu od 215 do 430 evra dostupna je samozaposlenim i samostalnim umetnicima, u zavisnosti od ostvarenog prihoda u 2019. uz dokaz da su imali otežano poslovanje usled pandemije.

Krediti za održavanje tekuće likvidnost za mala i srednja preduzeća u kreativnom sektoru.

Novčane nakande u okviru programa “Očuvanje radnih mesta” u visini minimalne zarade (od 430-550 evra mesčno) koje se mogu isplaćivati najduže 3 meseca.

DANSKA

Usvojem paket opštih i sektorskih mera za kreativni sektor.

Novčana pomoć u visini minimalne zarade (3080 evra) dostupna samozaposlenim i samostalnim umetnicima kojima je smanjen prihod za 30%, pod uslovom da im je zarada u intervalu od 1000-8500 evra mesečno. Pomoć se može isplaćivati najduže 3 meseca.

Odlaganje poreskih obaveza i reprogramiranje poreskih dugova.

Organizacije u scenskim delatnostima, kao i organizatori velikih kulturnih događaja u slučaju otkazivanja događaja (sa više od 1000 planiranih posetilaca) mogu podneti zahtev za isplatu naknade po osnovu prihoda koji su izgubili usled otkazivanja karata, izgubljenog prihoda od prodaje pića i hrane, kao i troškova koji su nastali usled isplate umetničkih naknada.

FINSKA

Usvojen paket opštih i sektorskih mera za kreativni sektor.

Grantovi za freelensere i samostalane umetnike čije su aktivnosti pogođene pandemijom. Visina naknade kreće se od 2400 evra do 3500 evra mesečno u zavisnosti od toga u kojoj fazi razvoja karijere se nalazi umetnik. Pomoć se može isplaćivati najduže 3 meseca.

Grantovi Gradske uprave Helsinkija za nove oblike kulturnih događaja i povezivanje kulturne zajednice u visini 5.000 evra po projektu kako bi inspirisali stvaraoce i kulturne radnike da se povežu sa svojom publikom uz pomoć inovativnih rešenja i digitalnih alata.

Grantovi budžetskog fonda u okviru Centra za promociju umetnosti u visini 3.000 evra namenjeni umetnicima i novinarima koji izveštavaju o umetnosti i kulturi, a koji su izgubili posao i stalna primanja usled pandemije.

Odlaganje poreskih obaveza i reprogramiranje poreskih dugova.

FRANCUSKA

Usvojen paket opštih mera i sektorski plan za kreativni sektor.

Različite vrste pomoći za male i srednje organizacije u scenskim delatnostima namenjene plaćanju umetnika kojima su otkazani izvođački ugovori. Pomoć se može isplatiti galerijama, izdavačima, knjižarima i umetnicima čije poslovanje je pogođeno pandemijom.

Odlaganje plaćanja poreskih dažbina, oslobađanje od poreza na bioskopske ulaznice, oslobađanje od takse na zabavu, suspnzija poreskog prireza na knjige i publikacije

Krediti za održavanje tekuće likvidnost, gotovinske pozajmice umetnicima.

Pomoć od 1600 evra ukoliko su usled pandemije prestali sa radom ili je njihov obim posla smanjen u martu za više od 70%.

Autor Hristina Mikić. Tekst je objavljen u nedeljniku “Novi magazin” br. 469/ 23.04.2020.

Tags :