Kakva podrška treba kreativnim preduzetnicima u Pomoravlju?

Kreativno preduzetništvo može biti značajan resurs za inkluzivni lokalni razvoj Pomoravskog okruga, pa je pitanje kako ga treba podsticati.

 

Kreativno preduzetništvo podrazumeva kreativni rad na stvaranju proizvoda i usluga koje imaju simboličke, umetničke i kulturne vrednosti. S druge strane, inkluzivni razvoj podrazumeva strukturne promene u privredi koje vode ka dostojanstvenom radu, smanjenju ekonomskih nejednakosti, kvalitetnijem podmirivanju potreba građana i ekonomskoj, ekološkoj i kulturnoj održivosti zajednica na određenom području.1

Pomoravlje teritorijalno obuhvata šest opština – Jagodinu, Paraćin, Ćupriju, Svilajnac, Rekovac i Despotovac – koje uglavnom pripadaju srednje razvijenom nivou (60–80% republičkog proseka). Cela oblast ima oko 215.000 stanovnika i sa 52.000 zapolsenih učestvuje sa 2,5% u ukupnoj zaposlenosti u Srbiji. Struktura zaposlenih i dalje nije razvojna, jer je najveći poslodavac država. Aktivno je 8.940 preduzetnika i privrednih društava, i svake godine se osnuje oko 250 novih preduzeća. Tokom poslednjih osam godina prosečan rast privrednih subjekata bio je oko 1% godišnje. Preduzetnika najviše ima u oblastima ugostiteljstva (40%), trgovine (35%) i prehrane i poljoprivrede (20%). Kreativne industrije učestvuju sa oko 4% u strukturi privrednih subjekata i to su uglavnom preduzetnici. Prema strukturi delatnosti, najveći udeo imaju arhitektonski biroi, projektantske firme i kreativne usluge.

Privredni uzlet Pomoravlja je počeo sredinom XIX veka kada su otvorene prve fabrike u oblasti staklarstva, tekstilne i prehrambene industrije. U Jagodini je 1846. osnovana prva fabrika stakla u Srbiji (staklara Avrama Petronijevića), a u Paraćin je, zbog pokretanja industrije štofa i vunenog prediva braće Minh, krajem 1880. godine došla prva strana direktna investicija u privredu Srbije. Značajni poljoprivredni resursi omogućavali su i razvoj prehrambene industrije (klanica, fabrika suhomesnatih proizvoda, pivara, fabrika zejtina i sl.). Ipak, ratovi, agrarna kriza, spora izgradnja institucionalnog sistema, nedostatak ljudskih resursa i kapitala i nepovoljni trgovinski sporazumi sprečavali su uspostavljanje stabilnih ekonomskih odnosa na ovom području. Posle Drugog svetskog rata i nacionalizacije fabrika, jedinstveno jugoslovensko tržište, državna i društvena svojina, zaštita od konkurencije i povoljno državno kreditiranje omogućavali su održivost samoupravne ekonomije. Novo ekonomsko opadanje nastupilo je krajem 1980-ih kada su se ndustrijski kompleksi suočili sa liberalizacijom tržišta, a onda i sa međunarodnom izolacijom. Krajem 1990-ih vlasnička transformacija je uspostavila radničko akcionarstvo, privredni model koji se u Pomoravlju uglavnom pokazao kao neuspešan. Usledili su stečajni postupci u društvenim preduzećima koji su stvorili novi kontingent nezaposlenih lica.

U takvom istorijskom kontekstu, u Pomoravlju se na kulturu i kreativno preduzetništvo gledalo kao na posledicu privrednog razvoja, a ne kao na pokretače razvojnih procesa. Ni u svetu nije bilo drugačije, ali od 1980-ih kulturne delatnosti počinju da se smatraju važnim razvojnim resursom. Prema savremenim shvatanjima, kreativno preduzetništvo može biti veoma značajno za ostvarivanje inkluzivnog razvoja lokalnih samouprava zato što ono omogućava da se kreira i ojača lokalni identitet, stvore jednake ekonomske mogućnosti i dostojanstvena radna mesta, bolje odgovori na kulturne potrebe građana i stvore uslovi za unapređenje konkurentnosti lokalne ekonomije.

Tokom razvoja pomoravske industrije u XIX i XX veku, u određenim periodima se jeste težilo povezivanju kreativnog preduzetništva i privrede. Najočitiji primer su industrije stakla, štofa i šešira koje su se u velikoj meri oslanjale na kreativni kapital. U staklarskoj industriji kreativnost se ogledala u oblikovanju stakla i dekorativnim tehnikama njegove dorade, a posle Drugog svetskog rata i u lansiranju različitih kolekcija slobodnih staklarskih formi sa kojima su autorski izrazi dizajnera dolazili u prvi plan. Tehnički crtači, modelari i dekorateri stakla, koji su dolazili iz Češke, Mađarske, Hrvatske i Slovenije,donosili su staklarske prakse iz svojih zemalja koje su, kroz upoznavanje sa kulturama Pomoravlja, inovirali. Fabrika tuljaka i šešira „Rota” u Jagodini pratila je modne tendencije i kreirala različite šešire za najšire tržište. Kreativnim izborom modela, boja, dizajna i stalnim inovacijama u ovim domenima, reprezentovala je prožimanja lokalne i međunarodne kreativnosti tog vremena. Fabrika vunenih prediva i štofa „Vlada Teokarević i komp.” je imala svoje tekstilne dekoratere koji su se o trošku fabrike usavršavali u inostranstvu. Tako je pratila svetske trendove u izradi štofa i primenjivala ih u svojoj proizvodnji.

Ovi poduhvati „protokreativnog” preduzetništva su značajno doprineli izgradnji identiteta Pomoravlja, njegovoj prepoznatljivosti u jugoslovenskim i međunarodnim okvirima, i unapređenju društvenog i ekonomskog života. O njihovom kvalitetu govori niz značajnih dostignuća poput nagrade za kreativne domete u staklarstvu koju je na Svetskoj izložbi u Parizu 1890. dobila staklara „Nacko Janković i sin”; izvoza najfinijeg paraćinskog štofa sa Woolmark oznakom u Englesku, Australiju i Nemačku; popularnosti šešira fabrike „Rota” iz Jagodine u celoj Kraljevini Jugoslaviji; poznatosti Paraćina među svetskim dizajnerima stakla zbog „Simpozijumu oblikovanja stakla” koji se u Srpskoj fabrici stakla održavao od 1978. godine.

Danas u Pomoravlju postoji više od 300 inicijativa kreativnog preduzetništva. Najveći broj njih (oko 50%) deluje u sferi „hobi ekonomije” i udruženjima (oko 40%), a najmanje je registrovanih preduzetnika i privrednih društava (oko 10%). Veliki obim rada u domenu neformalne ekonomije nije neočekivan zato što aktuelno institucionalno i poslovno okruženje nepovoljno utiču na razvoj kreativnih preduzetnika. Neki od njih kažu da, ukoliko im je radionica ili radnja registrovana, izdvajaju oko 450 evra mesečno za pokrivanje fiksnih troškova, nakon čega im ne ostaje gotovo nikakav prihod. Drugi razlog za neformalni rad je taj što kreativne inicijative često proističu iz  ličnog zadovoljstva i ljubavi prema nekoj kreativnoj veštini, pa nisu ni vođene finansijskim interesima. Tek pošto se ostvari kvalitet proizvoda i uspostave stabilni odnosi sa kupcima, pristupa se registraciji radionice ili nekog drugog pravnog oblika.

Pravni propisi koji se tiču kreativnog preduzetništva često su nedorečeni. Preduzetnici često govore o rigoroznom tumačenju Pravilnika o sertifikaciji zanata i domaće radinosti prema kome ne postoji mogućnost da fizičko lice bude nosilac sertifikata ukoliko nije registrovano za obavljanje neke delatnosti. S druge strane, paradoksalno, zahteva se da jedna osoba mora biti stalno zaposlena kako bi neko pravno lice ili drugi subjekt mogli ući u proces sertifikacije. Nejasne su i procedure sertifikacije i utvrđivanja kvaliteta zanatskih proizvoda. Preduzetnici misle da se proizvodnim zanatima daje povlašćeni položaj, dok se na uslužne zanatske radionice gleda sa podozrenjem. Za većinu preduzetnika sertifikacija zanata je važno pitanje, jer ona omogućava umanjivanje administrativnog i fiskalnog tereta poslovanja. Oko 30% kreativnih preduzetnika tvrdi da bi za sertifikaciju trebalo da bude nadležno Ministarstvo kulture jer je reč o delatnostima koje doprinose kulturnoj raznolikosti i kojima je ekonomski rast tek od sekundarnog značaja. Preduzetnici iz Pomoravlja veruju da doprinose kulturnom životu tako što svojim radom često čuvaju od zaborava tradiciju i stare tehnike rada, te da po tom osnovu zaslužuju da se o njihovim potrebama vodi bolja briga. U pokušaju da obezbede pristup finansijama, oni često nailaze na nerazumevanje lokalnih vlasti. Kada ih tretiraju kao deo privrednog sektora, ne pridaju im veći značaj jer je reč o mikropoduhvatima, a u sektoru kulture ih doživljavaju kao profitno orijentisane privatne biznise.

Prodaja i zakoni koji je regulišu imaju veliki uticaj na razvoj kreativnog preduzetništva. Preduzetnici postojeće zakone smatraju vrlo diskriminatornim u pogledu prodaje proizvoda malih proizvođača. Problematičan je i plasman proizvoda preko udruženja, jer od jedne do druge lokalne samouprave vladaju različita tumačenja propisa. Indikativan je primer jednog udruženja koje je htelo da preko leta populariše svoj zanatski rad i prodaje proizvode svojih članova. Prilikom ugovaranja zakupa prostora na otvorenoj pijaci traženo im je da dostave potvrdu iz APR-a da je na adresi zakupa tezge registrovano novo prodajno mesto. Udruženje, koje iako je imalo registrovanu privrednu delatnost i statutom propisalo da se proizvodi članova udruženja mogu prodavati, nije u tome uspelo. Iz nadležnog registra im je sugerisano da udruženja ne mogu registrovati izdvojene prodajne jedinice, već samo one delatnosti koje su propisane Zakonom o turizmu. Takve okolnosti stvaraju pravnu nesigurnost kod kreativnih preduzetnika. Mnogi maloprodajni objekti ne žele da prodaju njihove proizvode jer nisu sigurni da li će time prekršiti neki propis. Većina preduzetnika se opredeljuje za elektronsku trgovinu ili prodaju na otvorenim pijacama, ali ni tu ne vide svetlu budućnost. Posebno su zabrinuti zbog uvođenja tekuce fiskalizacije tokom 2022. godine koja će obuhvatiti paušalne preduzetnike, udruženja i elektronsku trgovinu od koje većina njih zavisi.

Veliki broj kreativnih preduzetnika (43%) veruje da su za njihov opstanak neophodni umrežavanje i rad na razvoju proizvoda koji ističu teritorijalni identitet i lokalni kulturni kontekst. Zato su saglasni sa tim da inspiraciju sve više treba pronalaziti u kulturnom nasleđu. Većina njih ističe da se obuke za preduzetništvo koje im se nude ne bave ključnim aspektima razvoja kreativnog preduzetništva. Zato imaju potrebu da se dodatno usavršavaju u vođenju mikrobiznisa, inoviranju proizvoda i digitalnom marketingu.

Većina kreativnih preduzetnika smatra da bi lokalne samouprave trebalo da im pruže podršku kroz konkurs koji bi uvažio kulturnu vrednost njihovog rada i sufinansirao njihove projekte. Smatraju i da bi bilo dobro da postoje prodajni i izložbeni prostori za njihove proizvode. Jedinice lokalne samouprave bi za potrebe pravljenja svojih protokolarnih poklona mogle da nabavljaju proizvode lokalnih kreativnih preduzetnika i tako pokažu drugima da treba ceniti jedinstvena lokalna znanja i veštine. Konačno, razvoj saradnje među opštinama u Pomoravlju bi kreativnim preduzetnicima trebalo da omogući da se jedni drugima predstave, da se povežu i sarađuju.

Iako je kreativno preduzetništvo često izvan radara javnih vlasti, kao što je to slučaj u Pomoravlju, nepobitna je njegova društvena i ekonomska uloga. Prva se ogleda u očuvanju i zaštiti kulturnih resursa, identiteta i vrednosti, a druga u obezbeđivanju materijalne osnove za unapređenje i održivost kulturnih izraza.

Celokupno istraživanje o kreativnim preduzetnicima u Pomoravlju publikovano je u radu Mikić, H. (2021) “Kreativno preduzetništvo na lokalnom nivou: iskustva iz Pomoravlja”, Interkulturalnost br. 22. 

  1. bla bla bla

Tags :