Kreativno preduzetništvo: Laboratorija kreacija

Nedavno je (18. novembra) Unesko, u saradnji sa Narodnom Republikom Bangladeš, po prvi put dodelio međunarodnu nagradu za kreativnu ekonomiju. Nagrada nosi ime Šeika Mudžibura Rahmana osnivača Bangladeša i političara koga smatraju “ocem nacije”. Nagrada se dodeljuje za najučinkovitiji program u oblasti razvoja kreativnog preduzetništva, naročito mladih i žena. Ona treba da afirmiše kreativno preduzetništvo kao glavnu polugu razvoja kreativne ekonomije, i skrene pažnju donosiocima odluka i drugim akterima kreativne ekonomije o značaju koje ono ima za njen kvalitet, održivost i raznolikost kulturnih izraza.

27-29 Kreativno preduzetnistvo glosa1Nagrada simbolizuje i lagani zaokret Uneska ka programima koji su sve više posvećeni razvoju kreativnog preduzetništva nego li kreativnim industrijama koje su postale centralni predmet interesovanja ove organizacije nakon donošenja Uneskove konvencije o promociji i zaštiti kulturnih izraza koja je doneta 2005. godine.

PET FINALISTA: Za nagradu je bilo nominovano 69 programa iz celog sveta, a posle tri kruga selekcije, među pet finalista (Pretahub iz Brazila, Katar Fondacija sa programom “Taqat for Distance Employment”, MoTiv Creations iz Ugande – koja je dobila prvu nagradu – i “In Place of War” iz Velike Britanije) našla se i inicijativa “Kreativno preduzetništvo Srbije”. U srcu ove inicijative je Laboratoriju kreativnog preduzetništva, propraćena javnozagovaračkim aktivnostima koje se sprovode od 2015. godine. Cilj inicijative je unapređenje ekonomskih znanja o kreativnoj ekonomiji i podsticanje raznolikosti kulturnih izraza na preduzetničkom nivou i na nivou javnih politika. Kroz različite programe učestvovalo je skoro 5.000 korisnika. Više od 350 kreativnih preduzetnika unapredilo je znanja i veštine kroz obuku, treninge, mentorsku i savetodavnu podršku. Poslednja u nizu Laboratorija održana je ove godine, u Paraćinu, u saradnji sa Zavičajnim muzejom. Smisao programa je razvoj kreativnog preduzetništva kroz ekonomsku održivost, dostojanstven rad i očuvanja i zaštitu raznolikosti kulturnih izraza.

27-29 Kreativno preduzetnistvo glosa2

Inicijativu je nominovao Zavod za proučavanje kulturnog razvitka – Unesko kontakt tačka za konvenciju o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza u Srbiji. A uz nominacioni dosije trebalo je priložiti evaluacije i izveštaje kojima se dokumentuju obrazovne, ekonomske i kulturni efekti programa. U slučaju “Kreativnog preduzetništva Srbije” evaluacija je pokazala da je program mnogo puta bio ključan za polaznike da dobiju nova znanja i steknu uvid u održivost svoje kreativne ideje. Mnogi kulturni izrazi, naročito u ruralnim delovima Srbije kojima je pretio nestanak, sačuvani su zahvaljujući kreativnom preduzetništvu koje ih je revitalizovalo. Više od četiri petine polaznika ocenilo je da su znanja i veštine koje su dobili bili vrlo korisnim za njihov dalji rad, dok 45 odsto njih ističe da ih je program motivisao da pokrenu konkretan poslovni poduhvat u ovoj sferi. Blizu 35 odsto polaznika uspelo je da obezbedi početni finansijski kapital za realizaciju svojih ideja zahvaljujući mentorstvima i podršci koju su dobili u okviru programa. Gotovo 40 odsto kreativnih preduzetnika poboljšali su svoju ekonomsku održivost i proširili tržišta na kojima sada posluju. Učešće u programu smanjilo im je troškove poslovanja za oko 32 odsto a za približno 32 sata vreme koje mesečno utroše na administrativne poslove.

Inicijativa “Kreativno preduzetništvo Srbija” je više od programa koji razvija veštine i nudi nova znanja u oblasti kreativne ekonomije. Ona podstiče novu kulturu preduzetništva zasnovanu na raznolikosti kulturnih izraza i odgovornoj i prikladnoj interpretaciji kulturnog nasleđa. Niz aktivnosti poput dokumentovanja i valorizacije kulturnih izraza, mapiranja, procene potreba kreativnih preduzetnika i slično mogu pomoći lokalnim vlastima da bolje artikulišu programe podrške u svojoj sredini. Mapiranje nudi mogućnost da latentni resursi kreativnog preduzetništva budu vidljivi široj zajednici, a potrebe kreativnih preduzetnika bolje shvaćene kod donosioca odluka. Saradnja kreativnih preduzetnika sa drugim akterima ekosistema poput javnih ustanova kulture pomaže da one ponovo “ožive” i postanu novo mesto okupljanja, komunikacije i savremenog čitanja tradicije. Za male sredine kreativno preduzetništvo je način da lokalno stvaralaštvo i tradicija budu zabeleženi na svetskoj mapi, da oni postanu glavni faktor u jačanju lokalnog identiteta i ponosa lokalnog stanovništva, ali i nezaobilazna dimenzija kulturne kontekstualizacije lokalnog razvoja. Jer kada se govori o kulturi i kreativnom preduzetništvu uvek treba imati u vidu da je svaki proizvod koji se stvara obeležen kulturnim prostorom u kome nastaje, pa tako teritorijalni identiteti mogu dodati ili umanjiti vrednost proizvoda i usluga, u zavisnosti od toga koje asocijacije vezujemo za određene sredine.

27-29 Kreativno preduzetnistvo glosa3

INDUSTRIJA KAO PRETNJA: Poslednjih sedam decenija razvoj kreativnog sektora uglavnom je podstaknut tehnološkim pronalascima. Razvoj muzičke industrije doživeo svoj uzlet pronalaskom fonografa. Zatim je usavršeno uporedo snimanje zvuka i vokala i stvoreni preduslovi za produkciju muzičkih numera. U oblasti audio i vizuelne industrije prenošenje statične i žive slike omogućilo je njihovo ubrzano emitovanje. Lansiranje satelita Telestar predstavljalo je početak ere kablovskih distributivnih sistema. Međutim u skorije vreme digitalni biznisi, investicije i njihovo skaliranje sve više remete odnose unutar lanca vrednosti kreativne produkcije, stvarajući tako predatorske uslove za stvaralaštvo i mimikriju kulturnih vrednosti koje ovaj sektor stvara.

27-29 Kreativno preduzetnistvo glosa4

Rast digitalnih biznisa koji “koketiraju” sa kreativnim preduzetništvom najbolje se može objasniti fenomenom “hajpa” (hype). Ovaj termin skovali su softverski inženjeri, u prvom redu Marek Kirjedžik, kako bi objasnili razvoj softvera čija se uspešnost bazira na nerelevantnim mišljenjima, lajkovima na društvenim mrežama, ushićenim tvitovima, popularnim blogovima i konferencijama. Cilj ovakvih nastojanja je jasan – prevelikim publicitetom i preuveličavanjem podataka i širenjem nepouzdanih informacija (koje odgovaraju određenim interesnim grupama) stvara se medijski spektakl oko određene teme ili koncepta. U kreativnom sektoru, slabljenje uloge države u zaštiti opšteg interesa, uporedo sa velikim uplivom lukrativnih digitalnih biznisa, investicionih fondova i pojedinačnih investitora, kao i masovno prikupljanje podataka i njihovo korišćenje u oblikovanju ukusa i kulturnih preferencija, doveli su do niza negativnih pojava. Pre svega, narušena je ekonomska pravičnosti na relaciji autora i privrednih subjekata koji se bave ekonomskom eksploatacijom kreativnog sadržaja i njegovom distribucijom. Digitalne platforme, koje se sve češće promovišu kao alternativan i pravičan model biznisa u kreativnom sektoru koji radi za dobrobit kreatora, uslovljene su algoritmima, koji oblikuju ukuse publike kroz različita rangiranja i preporuke. Iako često ovi sadržaji mogu imati upitnu kreativnu vrednost, oni donose veće zarade. Tako špekulativni investicioni trendovi zasnovani na marketinški oblikovanoj stvarnosti nanose štetu ekonomskoj, kulturnoj i ekološkoj održivosti kreativnog sektora, kao i njegovoj društvenoj misiji. Izazovi sa kojima se suočava kreativna ekonomija sve češće se postavljaju kao pitanje njenog budućeg razvoja, a od pre par godina osnovana je i neformalna Globalna mreža za kulturnu ekonomiju koja okuplja stručnjake iz celog sveta i čiji je cilj da utiču na promenu međunarodnih politika koje oblikuju odnose između kulture i ekonomije.

27-29 Kreativno preduzetnistvo glosa5

Tekst je objavljen u nedeljniku “Novi magazin” 29.11.2021. godine.

Tags :